Carpe Diem
good ghost
Arhiva
« » svi 2018
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  •  
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
  • 29
  • 30
  • 31
Brojač posjeta
375517
Shoutbox
17.5.2018. 13:15 :: agen pertamini
agen pertamini
17.5.2018. 13:15 :: agen pertamini
agen pertamini
17.5.2018. 20:55 :: Ciri2 batu ginjal dan obat apotik batu ginjal
Solusi kesehatan dengan metode herbal dari denature indonesia yang sudah berpengalaman menyembuhkan berbagaimacam penyakit seperti : penyakit menural seksual, Wasir ambeien, kanker, jantung, ginjal dll. pesan sekarang di no 0821 3861 5111 atau 0877 2
17.5.2018. 22:40 :: obat perangsang blue wizard bandung
obat perangsang blue wizard bandung
17.5.2018. 22:40 :: obat perangsang blue wizard bandung
obat perangsang blue wizard bandung
17.5.2018. 22:40 :: obat perangsang blue wizard bandung
obat perangsang blue wizard bandung
17.5.2018. 22:40 :: obat perangsang blue wizard bandung
obat perangsang blue wizard bandung
18.5.2018. 18:10 :: titan gel pembesar penis
titan gel pembesar penis
18.5.2018. 18:10 :: titan gel pembesar penis
titan gel pembesar penis
go
Nema zapisa.
--
Knjiga gostiju

 

Blog
ponedjeljak, siječanj 22, 2007
Na području Trnovca (Varaždinska županija) dva dana traje zbrinjavanje jedne malene kujice. Dolutala je do naše kuće i nikako da ode dalje svojim putem. Donosim njezinu priću.

Zovem se, u stvari još niti nemam ime. Stara sam tek nekoliko mjeseci. Koje sam pasmine ne znam. Jako se volim igrati, volim ljude, osobito stričeka poštara, a volim i druge pse. Volim biti na toplome, a sada na žalost to ne mogu. Moram biti vani. Istina, složili su mi kučicu, stavili puno deka u nju, ali ja bih ipak u kuću, na toplo. To, na žalost nije moguće jer ovi dobri ljudi koji su mi dali papicu i vodu već imaju dva psa. Ponekad ih puste van pa se mi onda zajedno igramo. Jako se volim igrati.


Ne znam gdje je moja kuća. Jer tamo odakle sam došla, tamo me ne žele. Vjerojatno su se uplašili stričeka veterinara koji dolaze cijepiti protiv bjesnoće, pa da ne moraju platiti bilo im je lakše mene baciti na ulicu. Vele da lutam već neko vrijeme okolo, ja ne znam što je to vrijeme, pa ne znam kako je to dugo. Samo znam da mi je hladno i da mi fali topli dom i zagrljaj. Fali mi moj gospodar, ali njega nema, nitko ne dolazi po mene. Ne želi me. A mogao me uzeti od moje mame gdje mi je bilo dobro i toplo. Mogao me odvesti k sebi, a sada me ne želi. Izbacio me na ulicu, sada prije zime, prije snijega. Kako ga srce ne boli. A ja, ja bih njega čuvala, pravila bih mu društvo. Lajala bih na nepoznate. Veselo bi ga uvijek dočekala kada bi se vratio. Strpljivo bi čekala kada bi došlo vrijeme za zajedničku šetnju. Kraj mene nikada nije bio sam.

A sada, sada sam teret, znam da sam im na teret, iako se oni igraju sa mnom, daju mi jesti, ljudi kod kojih mi je lijepo. Ali oni me ne mogu zadržati. Vidim da im je teško, vidim da ne vole  mene gledati vani. Ali drugačije ne mogu, ja to znam. Pustili su me malo u kuću. Tako sam bila sretna, odmah sam si našla mjesto na krevetu, tamo je tako ugodno. I bila sam dobra. Bila sam vesela. Ali sada opet moram biti vani.

Ja bih jako voljela kada bi se našao netko kome se sviđam i tko ima kuću, pa da me uzme k sebi da se zajedno igramo i volimo. Ja sam jako umiljata i volim se čuvati.


video


goodghost @ 15:21 |Komentiraj | Komentari: 14 | Prikaži komentare
--
  • --
 
Novi postovi
Nema zapisa.